Fasade predstavljaju najupadljiviji deo građevine. Ono što se prvo uoči, što čini prvi vizuelni doživljaj, su: njen izgled, boje, materijal od koga je izrađena i način na koji je oblikovana i usaglašena sa okruženjem.
Dobro dizajnirana i urađena kamena fasada predstavlja pravu preporuku za zanimljiv enterijer i istovremeno sugeriše na kvalitet ispunjenih tehničkih karakteristika.
Građevinski objekti su neprestano izloženi najrazličitijim vremenskim uticajima: ekstremnim temperaturama, kiši, snegu... Lepa i kvalitetna kamena fasada mora da bude sposobna da se suoči sa svim vremenskim uslovima i prirodnim nepogodama.

Kamen, kao jedan od najstarijih građevinskih materijala, usko je povezan sa samim razvojem građevinarstva. Primena kamena je ponovo aktuelizovana sa pojavom novih građevinskih pravaca, koji se oslanjaju na istorijsko nasleđe. Rezultat te primene se ogleda u oplemenjivanju i savremenoj obradi kamena, koji se koristi posebno za oblaganje fasada. Uvođenjem industrijalizovanog načina građenja, uz primenu savremenih mašina za obradu, postiže se racionalno korišćenje materijala, visok nivo finalne obrade i konstantan kvalitet. Savremenim postupcima obrade kamena dobijaju se finalni proizvodi koji omogućuju efikasno i precizno
izvođenje, a što doprinosi i visokom estetskom kvalitetu. Fasade izvedene takvim elementima se lako održavaju i popravljaju.

Kamene fasade su jedan od najskupljih načina završne obrade, imajući u vidu dodatne troškove postavljanja izolacije, neophodnu upotrebu kamena visokog kvaliteta, specifičnu težinu materijala, cenu rada prilikom eksploatacije, transporta, obrade i postavljanja. Prilikom odabira kamena za završnu obradu fasada, treba voditi računa o : dozvoljenom procentu upijanja vlage, otpornosti na mraz i vodu, otpornosti na koroziju i hemijske agense iz atmosfere... Kamene fasade spadaju u obloge sa teškim elementima i izrađuju se od prirodnog klesanog ili rezanog kamena. Elementi mogu da budu pojedinačni komadi ili gotovi delovi u vidu ozidanih panela.

Mogu se postavljati suvim ili mokrim postupkom.

Mokri postupak se koristi kada fasada nije ventilisana. Kamene ploče mogu da budu debljine dva ili više centimetara. Ugradnja se vrši u cementnom malteru ili lepku (kada je podloga ravna). U oba slučaja je potrebno izvršiti skriveno ankerisanje ploča za zid.

Suvi postupak, koji se primenjuje na savremenim objektima, podrazumeva postojanje jake potkonstrukcije na koju se zatim profilima, kukama ili zavrtnjima kače precizno sečeni modularni kameni elementi. Ovaj postupak se koristi kada je fasada ventilisana, odnosno, postoji sloj vazduha između kamena i termoizolacije. U ovom slučaju, minimalna debljina ploča je 3cm, jer se kačenje ploča vrši sa strane. Kod klasičnog načina nošenja ventilisane kamene fasade, ako je fasadni zid noseći (a poželjno je da bude armiranobetonski zid), onda se koriste specijalni ankeri.
Ukoliko je zid od giter blokova, koriste se hemijski ankeri, ali je to rešenje znatno skuplje i nedovoljno ispitano. Ako su noseći delovi na fasadnom zidu samo u nivou međuspratne konstrukcije (npr. kao kod skeletne gradnje), umesto ankera se koristi potkonstrukcija.